Geoinformatics work in the field of cultural heritage in the country, including in Bukhara region, is being carried out at an excellent level. However, the decision to carry out the work on the inventory and restoration of cultural heritage sites as soon as possible has not been positively resolved. Therefore, one of the most pressing problems facing the industry today is a positive solution through the use of modern techniques and technologies and their implementation in accordance with international requirements through the methods used in topographic survey of cultural heritage sites
Научная значимость резултатов исследований объясняется определением влияния местного сырья и отходов селского хозяйства на процесс фазообразования и структурообразования в керамическом стеновом материале, а также на его физико-механические свойства и показатели качество в условиях обжига
Мақолада жаҳон иқтисодиётининг нотекис ривожланиши шароитида мамлакатларнинг инновацион стратегияларини ўзгартириш йўналишлари мамлакат инновацион стратегиясининг самарали фаолият кўрсатиши учун зарур бўлган асосий элементлар ва чоратадбирларни тизимлаштириш масалалари борасида фикрлар билдрилган.
Статья основана на описательном анализе социально- экономического развития регионов и необходимости формирования конкурентоспособной региональной экономики в условиях глобализации и интеграции
Мазкур мақолада европанинг ривожланган мамлакатларининг аудиторлик фаолияти, аудиторлик фаолиятини тактибга солувчи органлари ва уларнинг ўзига хос хусусиятлари ёритилиб берилган. Хусусан, Буюк Британиянинг Миллий аудит бошқармаси, унинг тузилиши ва такркиби, Франция Ҳисоб судининг фаолияти, Германия Ҳисоб палатасининг асосий иш фаолияти ва вазифалари баён қилинган. Ушбу мамлакатларнинг аудторлик фаолиятининг кўп поғонали тизими таҳлил қилинган ва ўрганиб чиқилган.
Х,озирги замонда юз бераётган ижтимоий-иқтисодий ва сиёсий ўзгаришлар давлат хизматчиси фаолияти асосларини сифат жихатдан ўзгартиришни талаб қилади. Маълумки, давлат бошқаруви самарадорлигини оширишга хизмат қила оладиган малакали, тажрибали, билимли мутахассислар бир неча ўн йиллар ичида шаклланади. Уларнинг иқтидори давр талаблари асосида шаклланиши ва ривожланиши учуй катта куч ва меҳнат талаб килинади. Давлат сиёсатида ушбу масаланинг мухимлигини инобатга олмаслик ижтимоий тарақкиётнинг турғун бўлиб қолишига ёки аксарият холларда интеллектуал ресурс бошқа давлатларнинг ихтиёрига жалб килинишига сабаб бўлади. Шу боне кейинги йилларда юзага келаётган муаммолар ҳамда унинг ечимига багишланган катор фундаментал илмий ишлар олиб борилиб, диссертациялар химоя қилинди.